Po­sta­vlja­nje ci­lje­va, po­mje­ra­nje gra­ni­ca do sa­me ivi­ce ljud­skih mo­guć­no­sti, po­sti­za­nje i oba­ra­nje od sop­stve­nih do svjet­skih re­kor­da u atle­ti­ci san je osam­na­e­sto­go­di­šnjeg Bla­go­te Pe­tri­če­vi­ća iz Pod­go­ri­ce. Kao član Atlet­skog klu­ba „Pod­go­ri­ca”, od 2010. go­di­ne uspio je da za krat­ko vri­je­me u vi­še di­sci­pli­na obo­ri mno­ge cr­no­gor­ske re­kor­de, a naj­ve­ća na­da cr­no­gor­ske atle­ti­ke na­da se no­vim re­kor­di­ma u Ba­kuu.
Re­kord u tro­sko­ku (12,51) u ka­te­go­ri­ji pi­o­ni­ra po­sta­vio je 2011. go­di­ne, a 2013. po­sti­gao je re­kord Cr­ne Go­re u tr­ci na 100 me­ta­ra (10,96) i is­pu­nio nor­mu za mla­đe ju­ni­or­sko pr­ven­stvo svi­je­ta u Do­njec­ku. Ove go­di­ne je u sprin­tu na 100 me­ta­ra is­tr­čao za 10,77 se­kun­di či­me dr­ži ju­ni­or­ski re­kord. Na Bal­kan­skom šam­pi­o­na­tu, 2013. go­di­ne u Tur­skoj, osvo­jio je dru­go mje­sto, a do­bit­nik je i spe­ci­jal­nog pri­zna­nja Pod­go­ri­ce za od­lič­ne re­zul­ta­te na do­ma­ćoj i me­đu­na­rod­noj sce­ni i osvo­je­nu sre­br­nu me­da­lju sa pr­ven­stva Bal­ka­na za mla­đe ju­ni­o­re. Uče­stvo­vao je na ve­li­kom bro­ju mi­tin­ga, gdje je osva­jao pr­va i dru­ga mje­sta u kon­ku­ren­ci­ji se­ni­o­ra. U No­vom Sa­du je u fe­bru­a­ru ove go­di­ne u tr­ci na 60 me­ta­ra ostva­rio re­zul­tat (6:99) ko­jim je obo­rio cr­no­gor­ski re­kord.
Mla­di cr­no­gor­ski atle­ti­čar ne kri­je da mu je uzor Use­in Bolt, naj­br­ži čo­vjek na pla­ne­ti, ko­ji u is­toj di­sci­pli­ni dr­ži re­kord od 9,58 se­kun­di. Ko­in­ci­den­ci­ja ili ne­što mno­go ve­će je či­nje­ni­ca da su Bolt i on ro­đe­ni na isti da­tum, 21. av­gu­sta, s raz­li­kom od de­set go­di­na. Za­sad sa­mo jed­na slič­nost, a u ne­koj sko­ri­joj bu­duć­no­sti, vje­ru­je Bla­go­ta Pe­tri­če­vić, mo­že ih bi­ti i vi­še, ka­da do­stig­ne ili čak obo­ri Bol­tov re­kord. Na to­me ra­di sva­ko­dnev­no po dva i po sa­ta sa tre­ne­rom Goj­kom Ba­nje­vi­ćem, a od ne­dav­no i po du­plo vi­še jer kre­ću pri­pre­me za Evrop­sko pr­ven­stvo, ko­je će se po­sled­nje sed­mi­ce ju­na odr­ža­ti u Ba­kuu.
– Tre­ba­lo bi da za Ba­kuu kre­ne­mo već 17. ju­na. To su pr­ve Evrop­ske igre ko­je se or­ga­ni­zu­ju ove go­di­ne, a iza ko­jih sto­ji Olim­pij­ski ko­mi­tet ko­ji fi­nan­si­ra kom­ple­tan aran­žman. Od­mah po po­vrat­ku iz Ba­kua, 4. i 5. ju­la oče­ku­je me Bal­kan­sko pr­ven­stvo u Ru­mu­ni­ji. Za­sad sam skon­cen­tri­san na pr­ven­stvo u Ba­kuu gdje ću se tak­mi­či­ti u tr­ci na 100 me­ta­ra. Tre­ni­ra­mo i po dva­put dnev­no, pra­vi­mo kom­bi­na­ci­je – uju­tru te­re­ta­na, po­pod­ne vje­žbe br­zi­ne i iz­dr­žlji­vo­sti i to na otvo­re­nom, na Će­mov­skom po­lju – ka­že Pe­tri­če­vić. Ne kri­je da je bi­lo ko­ji in­di­vi­du­al­ni sport nje­go­va pre­po­ru­ka.
– Po­ku­šao sam da tre­ni­ram fud­bal, ali sam br­zo shva­tio da mi je bli­ži in­di­vi­du­al­ni sport. Je­di­no ta­ko svo­jim ra­dom uspi­je­va­mo da po­ka­že­mo ko­li­ko zna­mo i mo­že­mo. U atle­ti­ci je sve mjer­lji­vo, ne­ma la­ži, što što­pe­ri­ca ili me­tar po­ka­žu, to je to, ne­ma po­mje­ra­nja. U toj bor­bi ste sa­mi sa so­bom i ni­ko vam ne mo­že po­mo­ći ni­ti ima­te ko­ga da okri­vi­te za svoj nus­pjeh. Ko­li­ko tru­da ulo­ži­te, to­li­ko po­ka­že­te na te­re­nu i u to­me je ci­je­la su­šti­na – de­ci­dan je Pe­tri­če­vić. Ka­ko ka­že, cilj mu je da sva­ke go­di­ne na­pra­vi što bo­lji re­zul­tat, i is­pi­ta ko­li­ke su mu gra­ni­ce... Br­zi­na, eks­plo­ziv­na sna­ga i br­zin­ska iz­dr­žlji­vost su fak­to­ri ko­ji opre­dje­lju­ju jed­nog sprin­te­ra, a Bla­go­ta to ima, ka­že nje­gov tre­ner Goj­ko Ba­nje­vić. Ne kri­je da, s ob­zi­rom na uslo­ve u ko­ji­ma tre­ni­ra­ju, po­sti­žu za­vid­ne re­zul­ta­te.
– Us­pje­si ko­je on po­sti­že mje­re se fan­ta­sti­kom, jer u ova­kvim uslo­vi­ma u ko­ji­ma ra­di­mo, bez atlet­ske sta­ze ili sta­di­o­na, na otvo­re­nom, u šu­mi pu­nom ka­me­nja, pre­pre­ka i u pra­ši­ni, gdje je pro­ce­nat za po­vre­de mno­go ve­ći, dru­gi­ma bi bio do­vo­ljan raz­log da od­u­sta­nu. Bla­go­ti ne, on u atle­ti­ci pro­na­la­zi sa­mo in­spi­ra­ci­ju. Če­sto smo pri­mo­ra­ni i da im­pro­vi­zu­je­mo, da ne ra­di­mo ono­li­ko ko­li­ko tre­ba i šta tre­ba, pa u toj im­pro­vi­za­ci­ji i ne mo­že­te po­sti­ći mak­si­mum, ipak, mi re­zul­ta­ti­ma do­ka­zu­je­mo da su ču­da mo­gu­ća – iskren je Ba­nje­vić.
Ka­ko is­ti­če, kad ih pi­ta­ju ka­kvu sta­zu ima­ju, ni­ko im ne vje­ru­je da tre­ni­ra­ju bu­kval­no u šu­mi.
– Kad ka­že­mo da ne­ma­mo sta­zu, ni­šta im ni­je ja­sno, pi­ta­ju jel ta­tran, ru­por ili šlja­ka, ko­ji ma­te­ri­jal sta­ze ima­mo, mi na sve od­go­vo­ri­mo od­rič­no, on­da oba­ve­zno usli­je­di pi­ta­nje „pa gdje po­bo­gu tre­ni­ra­te”, i od­go­vor „u šu­mi”. Kad se ova­ko pre­pri­ča­va, to bi ne­ko­me čak mo­glo bi­ti i sim­pa­tič­no, ali ne i na­ma ko­ji se sva­ko­dnev­no, go­di­na­ma una­zad su­o­ča­va­mo sa ti­me. Da ima­mo nor­mal­ni­je uslo­ve, mo­gli bi­smo una­pri­jed zna­ti ka­kav bi re­zul­tat mo­gli po­sti­ći, a s ob­zi­rom na to gdje tre­ni­ra­mo, ne mo­že­te ni da pret­po­sta­vi­te šta sve mo­že­te da ura­di­te ili po­stig­ne­te, ka­ko, iz ko­jih uslo­va... – pi­ta se Ba­nje­vić. Po­no­san na svog uče­ni­ka is­ti­če da u nje­mu ču­či ve­li­ki po­ten­ci­jal ko­ji se ko­ri­sti na naj­bo­lji mo­gu­ći na­čin, te is­ti­če da će se za nje­ga tek ču­ti.
– Uvi­jek mu za­da­jem ja­ke tre­nin­ge jer ako mu je la­ko to on­da ni­je do­bar tre­ning. Kao što ni­je do­bar tre­ning ni kad se do­bro ne ozno­ji. Vje­ru­jem u nje­ga. Bi­će sve ja­či i br­ži, a do­kle će ta br­zi­na ići, vi­dje­će­mo – ka­zao je Ba­nje­vić. On je na­gla­sio i da u sve­mu ima­ju sve­srd­nu po­moć Atlet­skog sve­za Cr­ne Go­re.S.RA­DE­VIĆ


Že­lja – atlet­ska sta­za

Atlet­ska sta­za, krug od oko 400 me­tara sa osam sta­za na­pra­vlje­na od po­seb­nog ma­te­ri­ja­la, ne­mi­nov­nost je za Pod­go­ri­cu kao glav­ni grad, ka­že Mir­ko Ba­nje­vić. Ka­ko is­ti­če, sta­za se mo­že na­pra­vi­ti na fud­bal­skom te­re­nu ili još bo­lje na­pra­vi­ti po­se­ban atlet­ski sta­di­on.
– Ka­da ima­te sta­zu, mo­guć­no­sti za po­vre­de su zna­čaj­no sma­nje­ne i ne­za­mi­sli­vo je da je­dan sprin­ter mo­že da ra­di i funk­ci­o­ni­še na te­re­nu kao što mi to ra­di­mo. To je jed­no­stav­no ne­mo­gu­će. Vje­ru­je­mo da će u sko­ri­joj bu­duć­no­sti i Pod­go­ri­ca mo­ći da se po­no­si atlet­skom sta­zom ili sta­di­o­nom – po­ru­čio je Ba­nje­vić.